U organizaciji Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Beograd i Centra za usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača Novi Sad, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, od 15. do 17. decembra 2020. godine održan je Vebinar Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije. Učesnici Vebinara bili su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Srpske akademije nauka i umetnosti – Odbora za selo, Konzulata Republike Irske, Ambasade Kraljevine Holandije, irske savetodavne službe, Evropskog foruma poljoprivrednih i ruralnih savetodavaca (EUFRAS), Mreže savetodavnih službi Jugoistočne Evrope (SEASN), Privredne komore Srbije, Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi Republike Srbije, predstavnici fakulteta, instituta, lokalnih samouprava, srednjih poljoprivrednih škola i poljoprivrednih proizvođača.

Ovogodišnji vebinar je pratilo oko 300 učesnika, koje su predavači upoznali sa aktuelnim temama iz oblasti savetodavstva i poljoprivredne struke.
U skladu sa motom seminara „Dajmo savet na daljinu, pomozimo domaćinu“ fokus ovogodišnjeg seminara bio je na savetodavnom radu u uslovima pandemije izazvane širenjem virusa COVID-19, iskustvima i preporukama, sa posebnim osvrtom na primenu digitalnih alata. Predstavljena su i iskustva irske savetodavne službe, aktivnosti Evropskog foruma poljoprivrednih i ruralnih savetodavaca (EUFRAS) i Mreže savetodavnih službi Jugoistočne Evrope (SEASN).

Kao i svake godine programom  seminara predvidjeno je predstavljanje rezultata FADN istraživanja za 2019.godinu i analiza najvažnijih pokazatelja. Rezultate FADN istraživanja i analize najvažniji pokazatelja predstavila je mr Mirjana Bojčevski, nacionalni koordinator za FADN sistem u Republici Srbiji, iz Sektora za poljoprivrednu politiku, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prezentacija je dostupna na sajtu:

Program seminara obogaćen je sa više filmskih priloga kojima su predstavljene Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Novi Pazar i Kikinda. Filmskim prilozima ilustrovani su i primeri upotrebe saveremenih informacionih tehnologija u savetodavnom radu, kao i način prilagođavanja rada uslovima nametnutim pandemijom.

Standardni rezultati predstavljaju set statističkih pokazatelja baziranih na rezultatima sa poljoprivrednih gazdinstava (Farm Return) i izračunatih prema definisanoj metodologiji. Oni dosta detaljno opisuju ekonomsko stanje poljoprivrednih gazdinstava po različitim grupama. Standardni rezultati se izračunavaju kao ponderisani proseci po poljoprivrednom gazdinstvu omogućavajući ekstrapolaciju podataka sa gazdinstava iz uzorka unutar polja istraživanja. Standardni rezultati pružaju detaljni pregled ekonomskog stanja gazdinstava u različitim grupama ekonomskih veličina. Kako je metodologija prikupljanja podataka i izračunavanja standardnih rezultata zajednička na nivou Evropske unije, moguće je analizirati i porediti rezultate sa poljoprivrednih gazdinstava iz različitih zemalja članica.
FADN podaci su uključeni u bazu podataka standardnih rezultata dostupnu u sledećim dimenzijama: godina, geografski položaj (država, region), tip poljoprivredne proizvodnje i ekonomska veličine. 

Standardni rezultati mogu biti objedinjeni u osam grupa:
1. Uzorak i populacija
2. Struktura i prinosi
3. Vrednost proizvodnje
4. Troškovi
5. Subvencije
6. Prihodi
7. Bilans stanja
8. Finansijski indikatori

Standardni rezultati sa poljoprivrednih gazdinstava u zemljama članicama Evropske unije mogu se pronaći na sajtu: 
https://ec.europa.eu/info/food-farming-fisheries/farming/facts-and-figures/farms-farming-and-innovation/structures-and-economics/economics/fadn_en

Trenutno, FADN uzorak za Republiku Srbiju uključuje 1665 poljoprivrednih gazdinstava, a veličina uzorka nije u skladu sa zahtevima EU acquis.
FADN sistem trenutno funkcioniše na uzorku od 1.665 gazdinstava (580 Sever Srbija i 1.067 Jug Srbija), koji je određen na osnovu Plana selekcije, koji se priprema u saradnji sa Republičkim zavodom za statisitku. Uzorak se od uspostavljanja FADN sistema povećavao na godišnjem nivou, sa ciljem dostizanja 2.000 gazdinstava u trenutku pristupanja Srbije EU, čime će se dostići reprezentativnost uzorka za nivo Srbije.
Na osnovu podataka dobijenih kroz FADN istraživanja u Srbiji tokom prethodnih godina, pripremaju se godišnji izveštaji i analiziraju dobijeni statistički podaci o ekonomsko-finansijskoj situaciji u poljoprivrednom sektoru.
Osnovni pokazatelji prema FADN metodologiji su svrstani u kategorije:
1. Pokazatelji proizvodne strukture:
– Ukupna korišćena poljoprivredna površina (KPZ), udeo iznajmljenog poljoprivrednog zemljišta (renta);
– Uložen rad (plaćeni i neplaćeni rad);
– Ukupan broj uslovnih grla (UG);
2. Pokazatelji produktivnosti:
– Prinosi useva (kg/ha);
– Proizvodnja mleka po kravi (kg godišnje);
– Gustina stočarske proizvodnje (UG po površini);
– Ukupna proizvodnja useva po KPZ;
– Ukupna proizvodnja stoke po UG;
3. Pokazatelji strukture ukupne proizvodnje:
– Ratarska proizvodnja, stočarska proizvodnja i druge profitabilne aktivnosti;
4. Pokazatelji strukture ukupnog inputa:
– Specifični i režijski troškovi;
– Spoljni faktori;
– Amortizacija i dr.;
5. Pokazatelji subvencija:
– Struktura subvencija;
– Iznos subvencija (po KPZ, UG);
– Udeo subvencija u neto dodatoj vrednosti poljoprivrednog gazdinstva (FNVA);
– Udeo subvencija u vrednosti ukupne proizvodnje.
Na osnovu podataka dobijenih iz FADN istraživanja, objavljuje se godišnja prezentacija rezultata pod nazivom „Standardni rezultati poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji“. Standardni rezultati predstavljaju set statističkih pokazatelja (172 osnovih pokazatelja), baziranih na rezultatima dobijenih iz uzorka poljoprivrednih gazdinstava (Farm Return) i izračunatih prema unapred definisanoj metodologiji, zajedničkoj za sve zemlje članice. Standardni rezultati se izračunavaju kao ponderisani proseci po poljoprivrednom gazdinstvu, omogućavajući ekstrapolaciju podataka sa gazdinstava iz uzorka na ukupno polje istraživanja (ukupnu populaciju).
MPŠV je do sada pripremilo i objavilo godišnje standardne rezultate za period 2015-2019. godine. Takođe, pregled osnovnih FADN pokazatelja i analiza prikazuje se u „Zelenoj knjizi“ koju objavljuje Ministarstvo poljoprivrede svake godine.

FADN sistem je započeo uspostavljanje 2011.godine, a podaci koji su u potpunosti usklađeni sa FADN metodologijem moguće je koristiti za period od 2015 do 2019.godine.
Pravilnikom koji uređuje FADN sistem, regulisano je da je FADN podatke moguće dobiti ukoliko se postuju procedure za korišćenje FADN podataka.
Pre dostavljanja FADN podataka i upotrebe, svi učesnici FADN sistema, kao i korisnici podataka moraju da dostave:
1) IZJAVU O POVERLJIVOSTI PODATATAKA ( potpisanu i overenu); 
2) POPUNJENI ZAHTEV ZA KOROIŠĆENJE FADN PODATAKA; 
U zahtevu za korišćenje FADN podataka treba precizno navesti – koje podatke tražite i svrhu korišćenja podataka. Pravilnikom FADN sistema je uređeno da se mora dostaviti jedan primerak FADN analize. Ukoliko se poštuju ove procedure, mogu se dobiti standardizovani anonimni FADN podaci i moguće je navesti u analizama ( studijama ) da je izvor podataka FADN baza MPŠV.

Poljoprivrednici se međusobno razlikuju prema voljnosti da preuzmu rizik i prema sposobnosti da podnesu neželjene posledice rizičnih aktivnosti.  Nivo rizika koji bi poljoprivrednik trebao da preduzme  zavisi najviše od njegove odluke.

Neki poljoprivrednici izbegavaju rizik čak  iako nisu puno zaduženi i imaju stabilan tok gotovine. Starost,visina sopstvenog kapitala, finansijske obaveze, prethodno iskustvo, veličina potencijalnog dobitka ili gubitka i ostali faktori utiču na visinu rizika koji je poljoprivrednik spreman da preuzme na sebe.

FADN sistem obezbeđuje dve vrste analiza i izveštaja:
 1) Izveštaj za polјoprivredne proizvođače – povratnu informaciju u vidu privremenog bilansa uspeha i bilansa stanja i
 2) Izveštaj o Standardnim rezultatima – različiti statistički podaci koji se izrađuju na osnovu FADN metodologije.

Od izuzetnog je značaja motivacija poljoprivrednih proizvođača da učestvuju u FADN sistemu, kroz dobijanje Povratne informacije o poslovanju poljoprivrednog gazdinstva. Poljoprivrednik zajedno sa savetodavcem analizira poslovanje gazdinstva i dobija korisne informacije za unapređenje poslovanja ili za promene koje su neophodne da bi se ostvario profit. Analiziraju se podaci za poslednjih 5 godine, kao i poređenje podataka i rezultata sa prosekom grupe ( gazdinstva jednake tipologije i ekonomske veličine). 

Unapređenje rada savetodavnih službi kroz edukacije planirano je kontinuirano kroz Plan aktivnosti FADN sistema. Tokom septembra meseca održane su obuke svih FADN savetodavaca za analizu poslovanja poljoprivrednih gazdinstava na temu UPRAVLJANJA RIZICIMA NA BAZI FADN PODATAKA. Agenda_ FADN 2 Obuku su održali nacionalni koordinator Mirjana Bojčevski i profesor dr Rade Popović sa  ekonomskog  fakulteta u Subotici.

INSTITUT ZA PRIMENU NAUKE U POLJOPRIVREDI (IPN) 

CENTAR ZA EDUKACIJE U NOVOM SADU

U okviru naučno-istraživačkog projekta, “Analiza proizvodno-ekonomskih rezultata poslovanja privrednih subjekata iz oblasti polјoprivrede i prehrambene industrije AP Vojvodine“,  koji se  realizuje u okviru redovnog dugoročnog projektnog ciklusa (2016-2019), izrađena  je i brošura:  “Rezultati poslovanja privrednih subjekata iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije AP vojvodine (2016-2019)“-u kojoj su korišćeni rezultati FADN istraživanja. Nosilac projekta je Polјoprivredni fakultet  Novi Sad, Departman za ekonomiku polјoprivrede i sociologiju sela, a pripremili su rezultate, nosilac projekta Prof. dr Velјko Vukoje i saradnici aekon. Aleksandar Milјatović i mast. menadž. Tihomir Novaković.

Polјoprivredna gazdinstva obuhvaćena ovom analizom razvrstana su prema tri kriterijuma: regionalni, tip proizvodnje i ekonomska veličina. Analiza proizvodno-ekonomskih pokazatelјa izvršena je u okviru svake grupe, u skladu sa standardnom FADN metodologijom (Farm Return). Kao najvažniji proizvodno-ekonomski pokazatelјi analizirani su: korišćeno polјoprivredno zemlјište, angažovana radna snaga, ostvareni rezultati, troškovi inputa, bilans stanja i obim investicija. Određeni pokazatelјi su izračunati, ali nisu  prikazani u okviru standardnih rezultata, jer nisu za ovo istraživanje od prevelikog značaja.

Analiza proizvodno-ekonomskih pokazatelјa isklјučivo se zasniva na dobijenim rezultatima prikazanim u tabelama standardnih rezultata. Standardni rezultati su računati prema unapred definisanoj metodologiji u manjoj meri izmenjenoj zbog potreba ovog istraživanja. Na osnovu standardnih rezultata moguće je dobiti jasan uvid u ekonomsko stanje PG prema različitim kriterijumima (region-okrug, tip proizvodnje i ekonomska veličina). Zbog vrste uzorka i primenjene metodologije, rezultati se mogu validno ekstrapolirati na celu populaciju. Ovo je i učinjeno primenom odgovarajućih pondera, tako da su dobijeni rezultati ponderisani proseci za celu populaciju. 

U analizi su pre svega korišćeni podaci za AP Vojvodinu izdvojeni iz ukupnog uzorka na nivou RS za 2018. godinu. Reč je o preliminarnim rezultatima sa PG.  Predmet razmatranja ovog dela publikacije su ostvareni proizvodni i ekonomski rezultati PG sa područja AP Vojvodine. Analiza rezultata poslovanja PG vršena je na osnovu preliminarnih podataka iz FADN sistema za 2018. godinu. Istraživanje je rađeno na osnovu uzorka od 503 komercijalnih gazdinstava sa područja APV, koja su deo jedinstvenog uzorka od 1647 gazdinstava za celu RS. Iz uzorka je isklјučeno 2% gazdinstava zbog ekstremnih vrednosnih pokazatelјa, kako bi se dobili realni prosečni vrednosni pokazatelјi za celu populaciju. Sva komercijalna polјoprivredna gazdinstva na području AP Vojvodine podelјena su prema tri osnovna kriterijuma: region-okrug, vrsta (tip) polјoprivredne proizvodnje kojom se bave i ekonomska veličina.

Prema regionalnom kriterijumu sva gazdinstva na području AP Vojvodine podelјena su na sedam oblasti: Južnobačka (JUBO), Severnobačka (SEBO), Južnobanatska (JBNO), Severnobanatska (SBNO), Srednjebanatska (SRBO), Sremska (SRMO) i Zapadnobačka oblast (ZPBO). Prema tipu proizvodnje PG su podelјena na ona koja se bave: hortikulturom (HORT), mešovitom ratarsko-stočarskom proizvodnjom (MEŠ), mlečnim govedarstvom (MLE), ratarstvom (RAT), stočarstvom-stoka koja se napasa (STO), svinjarstvom (SVNј), voćarstvom i vinogradarstvom (VOĆ) i živinarstvom (ŽIV). Prema ekonomskoj veličini naša zemlјa se nalazi u trećoj klasi (tab. 12). Ovo praktično znači da svako PG koje se nalazi u uzorku mora preći prag od 4.000 € vrednosti proizvodnje u toku obračunske godine. Nakon razvrstavanja gazdinstava prema tri napred navedena kriterijuma vršena je uporedna analiza proizvodno-ekonomskih pokazatelјa u okviru svake grupe, u skladu sa standardnom FADN metodologijom (Farm Return). Primarni cilј je da se utvrde veličine i odnosi ekonomskih i naturalnih pokazatelјa sa PG prema: oblastima APV, tipu proizvodnje PG i ekonomskoj veličini.

Standardni rezultati u okviru publikacije izračunati za nivo AP Vojvodine predstavlјaju ponderisane proseke za gazdinstva. Ovi proseci prikazuju stanje celokupnog polјoprivrednog sektora u AP Vojvodini. Standardni rezultati predstavlјaju set statističkih pokazatelјa baziranih na rezultatima dobijenih iz uzorka PG, izračunatih prema unapred definisanoj metodologiji. S obzirom da se radi o jedinstvenoj FADN metodologiji na nivou čitave EU, moguće je analizirati i porediti rezultate sa PG prikuplјene između različitih zemalјa EU. Brošuru možete pogledati ovde: 

FADN istraživanje  je proces prikuplјanja podataka tokom godine koji se unose u jedinstvenu nacionalnu FADN bazu podataka, odnosno  RICA 1 sistem jedinstvenu FADN bazu podataka Evropske unije.  Podaci koji se prikuplјaju unose se u softversku aplikaciju koja je specifična za svaku zemlju, nakon čega se vrši obrada podataka i prevodi u format koji zahteva jedinstvena FADN baza podataka EU.  Pristup ovoj bazi podataka omogućen je samo državama članicama, koji imaju redovnu komunikaciju sa FADN jedinicom EU, koja zemlјama članicama dostavlјa uputstva za pravilan pristup (AGRI RICA HELPDESK). Pre ulaska u  Evropsku Uniju Srbija može koristiti pristup RICA 1 sistema kako bi pratila zahteve u procesu prikuplјanja podataka i dostavlјanja podataka. Komunikacija sa AGRI RICA HELPDESK je tokom godine redovna sa svim zemlјama članicama kojima se dostavlјaju informacije, obaveštenja, dodatna dokumenta i uputstva koja moraju da ispune pre dostavlјanja podataka na odobravanje.

Osnovni zahtev za FADN istraživanje je da se prikuplјeni podaci unose u jedinstvenu FADN bazu podataka koja treba da bude kompatibilna sa zahtevima i propisima Evropske Unije. Strukture RICA testova su zajedničke za sve zemlјe članice, dok za pojedine podatke svaka zemlјa članica definiše podatke (kodove) i granične vrednosti jedinstvene za svoju zemlјu, koje dostavlјa FADN jedinici Evropske komisije, odnosno koji se dostavlјaju i ugrađuju u RICA sistem EU. Na osnovu dostavlјenih specifičnih podataka i vrednosti u RICA sistem EU za svaku zemlјu članicu se vrši provera i odobravanje dostavlјenih podataka.

Šema 1. Elektronska komunikacija i obrada FADN podataka

Prikuplјeni podaci koji prolaze proveru na svim nivoima treba da budu usklađeni, obrađeni i konvertovani u format koji zahteva Evropska komisija, i poslati u sistem RICA 1 na dalјu proveru. Svrha validacije je da se osigura da podaci u FADN izveštaju (Farm Return)  predstavlјaju realno stanje na polјoprivrednom gazdinstvu, ali i da:

• Polјoprivrednici dobiju vrednu povratnu informaciju (rezultate poslovanja polјoprivrednog gazdinstva)
• Podaci mogu biti osnova za analize na nacionalnom nivou
• Podaci su spremni za dostavlјanje Evropskoj komisiji

Ukoliko RICA 1 zahteva ispravke one se otklanjaju uz učešće regionalnih koordinatora i savetodavaca, odnosno lica koja prikuplјaju podatke i još jednom poslati podatke u sistem RICA 1, na proveru. Taj se proces ponavlјa dok se podaci konačno ne odobre.  Od početka unosa podataka treba voditi računa o unetim vrednostima, i ukoliko se zahteva potrebno je uneti obrazloženje za podatke za koje vrednosti  prelaze definisane granične vrednosti. Proces kontrole podataka zahteva komunikaciju između učesnika. Međutim, potrebno je utvrditi krajnji rok za ovu aktivnost, jer kontrola podataka mora biti završena najkasnije do oktobra. Nacionalnu FADN softversku aplikaciju je izgradio ekspertski tim projekta koji je učestvovao na uspostavlјanju FADN sistema i u potpunosti je usklađena sa zahtevima Evropske unije. Za unos podataka u FADN softversku aplikaciju obučeni su svi učesnici FADN sistema. Međutim, svake godine obavlјa se usklađivanje i unapređenje FADN i uvode se testovi koji postoje u RICA sistemu, a koji su definisani poslednjim RICA dokumentima. AGRI RICA HELPDESK ima listu zahteva koje je neophodno dostaviti da bi se omogućio pristup RICA sistemu. Pre dostavlјanja i testiranja podataka, neophodno je da se dostavi lista definicija i specifičnosti na nacionalnom nivou:

• podaci koji zahtevaju definisanje regiona i lokacije polјoprivrednih gazdinstava;
• uspostavlјene nacionalne granične vrednosti za testove u RICA 1;
• podaci o primenjenim nacionalnim porezima;
• podaci o srednjem godišnjem kursu;
• podaci o nacionalnim subvencijama;
• dr

Osnovna lista graničnih vrednosti za Republiku Srbiju je definisana od FADN nacionalne radne grupe, nakon čega su granične vrednosti unete u FADN softver. Granične vrednosti uspostavila je radna grupa, uz pomoć stranih i nacionalnih eksperata i na  osnovu zahteva RICA dokumenata. Ove vrednosti su promenlјive u zavisnosti od specifičnosti situacije u polјoprivrednoj godini i potrebno je na godišnjem nivou vršiti evaluaciju i usklađivanje vrednosti na osnovu najnovijih podataka.

RICA dokument sadrži strukturu i intervale graničnih vrednosti koje je potrebno primeniti i ugraditi u FADN softver. Neke vrednosti je potrebno definisati na nacionalnom nivou i dostaviti do 31. decembra za tekuću godinu Evropskoj komisiji za prethodnu obračunsku godinu, a nakon toga ugraditi u FADN softver. Definisanje vrednosti na nacionalnom nivou se prati i usklađuje svake godine na osnovu:

• FADN baze podataka i vrednosti iz prethodne godine,
• Vrednosti dobijene iz redovnih statističkih istraživanja,
• Podaci koje prate naučno-istraživačke institucije,
• Sistem tržišnih infromacija (STIPS) ,
• Ostalih relevantnih izvora

U narednom periodu neophodno je nastaviti sa dobrom praksom i formirati Radnu grupu za implementaciju i ažuriranje RICA dokumenata u nacionalnu softversku aplikaciju za unos i obradu podataka.  Radna grupa treba da  bude sastavlјena od predstavnika:

• Ministarstva,
• Regionalnih tela,
• Savetodavaca,
• Republičkog zavoda za statistiku i
• eksperti iz specifičnih oblasti za specifična polјa istraživanja.

Pre ulaska u Evropsku Uniju moguće je dostaviti podatke za RICA testove za Republiku Srbiju, koji podrazumevaju i granične vrednosti, i uz odobrenje Evropske Komisije moguće je pristupiti RICA konfiguraciji i testirati  podatke u RICA sistemu. Pre slanja u RICA 1 sistem prikuplјeni podaci prolaze kroz detalјan postupak kontrole podataka. Postupak kontrole prikuplјenih podataka zahteva niz prethodno jasno definisanih aktivnosti i to:

• proveru podataka na lokalnom nivou i uspostavlјanje FADN koordinatora;
• provera podataka na regionalnom nivou i ukoliko su potrebne ispravke;
• provera podataka na nacionalnom nivou i ukoliko su potrebne ispravke;
• kontinuirano praćenje i proveru u funkcionisanju FADN baze tokom procesa unosa i kontrole podataka (pravilan unos, korekcije, otvaranje/ zatvaranje dokumenta i dr.).

Šema br. 2 Komunikacija učesnika FADN sistema prilikom unosa i kontrole podataka 

Da bi se proces unosa i kontrole podataka sproveo na najefikasniji način potrebna je:

• dobra priprema svih učesnika u sistemu- Kontinuirane edukacije;
• dobra komunikacija učesnika;
• jasna metodologija prikuplјanja i unosa podataka, jasna obrazloženja;
• kontinuirano unapređenje softvera ( limiti, validacijske poruke. I sl…)
• korišćenje drugih javnih baza podataka
• dr

Procesom validacije obezbeđuje se kvalitet podataka, ali je neophodno napomenuti koji su osnovni pristupi procesa kontrole i to da:

• Verujemo polјoprivrednom proizvođaču i savetodavcu
• Osiguravamo da savetodavci primenjuju istu metodologiju
• Validacijom se uglavnom proveravaju nedostajući ili malo verovatni podaci

Pristup da verujemo polјoprivrednom proizvođaču i savetodavcu, podrazumeva da neke informacije ne podležu sistematskoj proveri, jer se baziraju na principu dobrovolјnog pristanka polјoprivrednog proizvođača. Komunikacija sa polјoprivrednim proizvođačem je od izuzetne važnosti za unapređenje kvaliteta podataka. Prilikom posete savetodavca neophodno je pripremiti razgovor i materijale kojima će se potvrditi tačnost podataka. Kao pomoćni alat za utvrđivanje tačnosti podataka koristi se Lista za proveru ispravnosti rezultata poslovanja polјoprivrednog gazdinstva. Takođe, pre ulaska u Evropsku Uniju,  neki propisi  EU nisu u potpunosti implementirane u Srbiji, tako da nemaju primenu ni u FADN sistemu (Natura 2000, Direktiva o vodama, Organska proizvodnja, vrsta knjigovodstva, godina rođenja, marginalna područja i sl).

Tokom obuka na terenu proveravamo ispravnost primene metodologije, dok se sa procesom validacije prepoznaju glavni problemi. Greške prilikom prikuplјanja i unosa podataka mogu biti: Sistemske i Nesistemske. Validacijom se uglavnom proveravaju nedostajući ili malo verovatni podaci, koje možemo proveriti i koje se mogu smatrati kao značajne greške.  Neke greške mogu biti prepoznati kao male greške i moraju biti prepoznate u rezultatima poslovanja polјoprivrednog gazdinstva i u toku obuke. Kvalitet podataka osigurava se ugrađivanjem testova kontrole koji moraju da otklanjaju moguće greške a pre svega da ispunjavaju zahteve RICA 1 sistema. Svrha ugrađivanja testova kontrole je da se obezbedi: 

• Koherentnost podataka po tabelama (postoji veza između zbirova glavnih zaglavlјa i pojedinačnih unosa)
• Koherentnost između tabela (ako su ubeležene subvencije, moraju da postoje životinje ili usevi na koje se subvencije odnose)
• Koherentnost između podataka za poslednje dve godine (početna vrednost treba da odgovara završnoj vrednosti iz prethodne godine)
• Verovatnoća rezultata u poređenju sa graničnim ili referentnim vrednostima (prinos po hektaru, mlečnost po kravi…)

Tabela 1: Vrsta grešaka u FADN bazi podataka

Veoma je važno upostaviti dobru komunikaciju i procedure u procesu validacije na nivou države. Međutim, validacija se obavlјa što je bliže moguće polјoprivrednom proizvođaču i savetodavcu.

Validacijski testovi koji su ugrađeni u FADN softver i koji ukazuju  upozorenjem na nelogičnosti kroz „validacijske poruke“ mogu da budu obavlјeni kada savetodavac zatvori podatke za polјoprivredno gazdinstvo (definisani su u 4 grupe upozorenja).

Prilikom zatvaranja obrazaca sa unetim podacima, na osnovu testova kontrole ugrađenih na osnovu zahteva RICA 1 sistema, pojavlјuju se upozorenja koja ukazuju na vrstu grešaka. Neke podatke (vrednosti) je neophodno ispraviti a za neke je neophodno uneti obrazloženje. Obrazloženje unetog podatka ukazuje na razloge zbog kojih se uneti podatak smatra nelogičnim (elementarne nepogode, nepredviđene okolnosti i sl). Savetodavac jedini ima pravo da  obavlјa neophodne ispravke kritičnih i ozbilјnih grešaka, kao i da na osnovu informacija polјoprivrednika  unese obrazloženje za podatke.

Ako je pruženo zadovolјavajuće objašnjenje za nepravilnosti i upozorenja od strane savetodavca u polјu koje zahteva objašnjene, nisu potrebne dodatne mere od strane Regionalnih tela i Nacionalnog tela za FADN. Kada Srbija postane članica EU, komunikacija sa EK podrazumeva da se za svaki upitnik, pojedinačno polјe za pojedine podatke, ukoliko postoje nelogičnosti biće neophodno objašnjenje za nepravilnosti od strane Nacionalnog tela za FADN, odnosno savetodavca. Kada se odobre sva polјa po pojedinačnom Upitniku (prođe kroz testove RICA 1 sistema) tek nakon toga je moguće obezbediti standardnu naknadu od strane EU.

Važna dokumenta za validaciju podataka:

1. RICA dokument za definicije tipologije polјoprivrednih gazdinstava (RICC 1500 Commission Typology Handbook), RICA dokument za definicije standardnih rezultata (RICC 1680 Farm Return Data Definitions), RICA dokument za kontrolu izveštaja rezultata polјoprivrednih gazdinstava (RICC 1700 Control programme for the EU FADN Farm Return)

2. Spisak zahteva Evropske Komisije koje treba dostaviti za pristup u RICA 1  sistem

3. Dokument  RICA 1700

Nacionalna radna grupa za FADN metodologiju održala je sastanak  18 februara 2020.godine, sa predstavnicima Republičkog zavoda za statistiku, i razmotrila mogućnosti unapređenja saradnje i primenu nove FADN regulative.  U oktobru 2019. godine usvojena je nova FADN regulativa koja blize uređuje obračunavanje SO koeficijenata i određivanje tipologije i ekonomske veličine poljoprivrednih gazdinstava u FADN sistemu.

Na sastanku je predloženo:

• Unapređenje saradnje za obračun SO koeficijenata i stručna ekspertiza ( podrška naučnih institucija u pojedinim radnim obračunima za Standardne vrednosti proizvodnje , Ekonomske račune u poljoprivredi i FADN sistem. .. i dr)
• Podneti zahtev za podrsku EU – Taiex ekspertska poseta neke zemlje Evropske unije koji će pojasnitu novu metodologiju obračuna koja je predviđena novom FADN Regulativom.
• Razmena podataka sa Republičkim zavodom za statistiku, za unapređenje obračuna Ekonomskih računa u poljoprivredi, i druge ekonomske anlaize na poljoprivrednim gazdinstvima
• Institut za ekonomiku poljoprivrede ( direktor Jonel Subić) je predložio podršku i saradnju  u oblasti agroekonomskih analiza na poljoprivrednim gazdinstvima  (FADN, EEA I dr..) .